Dunav fest 2011
Beogradska tvrđava, Kula Nebojša 2. i 3. septembra sa početkom u 19:30h
CONCERTONE Vam sa ponosom predstavlja muzičko-scensko delo ISTAR kompozitora Ivana Brkljačića koje će biti premijerno izvedeno u okviru Dunav festa, na Beogradkoj tvrđavi.
IVAN BRKLJAČIĆ, kompozitor
„ISTAR“
ciklus nascentnih muzičkih karikatura za scensko izvođenje u pozorišnom dekoru
U svom projektu instrumentalnog teatra (InSTrumentalni TeatAR - ime „Istar“ izvedeno je iz reči „instrumentalni“ i „teatar“) zainteresovan sam za muzičko kreiranje osam likova, čiji će karakteri i stanja proizilaziti iz muzičkih materijala, to jest, iz samih instrumenata koji će te muzičke materijale svirati. Nascentno (nascentia na latinskom znači rođenje) u ovom ciklusu ukazuje na živ proces i neprestano rađanje, to jest, stvaranje ili konačno scensko režiranje likova koji su prethodno muzikom formirani. Svi likovi vezani su za izmišljenu priču inspirisanu savremenim društvenim kontekstom, odsustvom normalne komunikacije među ljudima, brzinom tempa života, odnosom dobra i zla, kao i večnom temom ljubavi. Svaki od osam likova je karikaturno izmišljen, to jest, muzičkim jezikom nacrtan i uobličen, i simbolički će predstavljati po jedan element savremenog sveta, istovremeno se kritički odnoseći prema njemu. Na sceni ne smeju da budu profesionalni glumci, plesači ili pantomimičari. Isključivo će biti dozvoljeno prisustvo muzičara sa instrumentima, od kojih će se u određenim situacijama zahtevati i da glume.
Instrumentalni aparat imaće u svom sastavu: klarinet, kamerni gudački orkestar (12 gudača), solo kontrabas, saksofon, trombon, marimbafon i druge udaraljke, akustičnu i električnu gitaru, klavir i elektroniku.
Forma kompozicije biće organizovana u vidu višestavačnog ciklusa, a svaki stav biće numera-karikatura. Svaka karikatura imaće funkciju predstavljanja po jednog lika iz priče, kao i pojedinih odnosa među likovima. U pozorišnom prostoru, biće moguće da se delovi pojedinih stavova ponavljaju. Kako će u pripremanju scenskog izvođenja biti neophodno i prisustvo reditelja, on će te delove numera moći da koristi gde god za to bude osetio potrebu, u zavisnosti od koncepta svoje režije. U partituri će biti zapisan i okvirni predlog mizanscena, koji će poslužiti reditelju kao osnov za njegovu ličnu kreaciju. Pored reditelja, u pripremanju scenskog izvođenja učestvovaće i ostali pozorišni saradnici (dizajneri svetla i tona, scenograf, kostimograf, itd.).
Likovi:
- Istar (klarinet)
- Eleganza nuova (kamerni gudački orkestar)
- Umbra (kontrabas)
- Tužni McMelanholik (saksofon)
- Žuti Santa (trombon)
- Velika Heleba (marimba)
- Xy (električni gitar)
- Marinadi (akustična gitara i klavir)
Siže priče:
„Ultra“!
To je ime sveta, u kojem živi mnogo ljudi, sveta koji, kada pogleda na levo, u daljini vidi Veliki stari Frisk, a na desno - tamo se nalazi Tokiyahoo. U tom svetu svi nekud jure, žure, utrkuju se, pokušavaju da dostignu nešto više i nešto veće. Trude se da stignu najdalje, do samog kraja, i žele da priđu nemogućem. U njemu svi imaju svoje male živote. U njima sebi drage ljude, svoju porodicu, prijatelje... Nekada su voleli mnogo, pogotovo kad su bili mali. Ali imali su i vremena tada. Družili su se, pazili, obraćali pažnju na sve. Bili su srećni tada. Iskreno srećni!
Vremenom, međutim, počeli su da zaboravljaju. Toliko im je postalo važno samo da stignu, da postignu i dostignu, toliko su hteli da budu tamo negde...visoko, daleko, na kraju, još dalje... Brzo, brzo, brzo, stići, stići, stići...te reči preplavile su im zdravu pamet.
„Ultra“!
Onda su svi prestali da vole. Izgubili su sebi drage ljude, svoju porodicu, prijatelje... Izgubili su sebe same. Ali... i dalje su trčali! I još uvek trče. Brže i luđe, jer, zaboga, mora se stići. Na sam kraj... i preko njega! Mora!
-Biti tamo nema cenu!
-Gde?
-Mora se biti tamo!
-Gde?
-Tamo! Još...!
-Zašto?
-Jednostavno, to se mora! Tako treba!
Ove reči izgovarane su i ponavaljane u krug godinama, decenijama, jako dugo...
U jednom trenutku, tamo gore, visoko, bez ikakvog razumnog objašnjenja, izdvojilo se njih dvanaest. Postali su važni, i svi drugi su odjednom počeli da gledaju samo u njih. Zavideli su im i želeli da ih na bilo koji način dostignu. Svi, od Starog Friska do Tokiyahooe, tragali su za formulom koja bi im omogućila da se popnu gore. Makar na tren, makar u kapljici vremena.
Ali...njih dvanaest je bilo jako visoko. Visoko. Isključivo i nedodirljivo gore.
„Ultra“!
Svi likovi su nekada bili bliski. Odrastali su zajedno. Od rođenja se svi znaju, verovatno još i pre toga, iako nisu ista generacija.
Ali... ne vole se više. Niko to od njih zvanično ne zna, ali...
Svakoga je Ultra odvukla daleko. Daleko u brzinu.
Klarinet - čarobnjak – volšebnik, zvani Istarje smislio da u brzinu sveta Ultre koja je ljude odvojila daleko jedne od drugih proba da spusti poseban prah. Prah čudesnih moći, koji mogu da donesu samo Marinadi. Time će probati da približi ljude najpre sebi samima, a zatim i jedne drugima. Uveren je da će ih prah pročistiti i vratiti im smisao. Marinadi su jedini sposobni za to. Nije sasvim jasno odakle oni dolaze, nije jasno ni kako dolaze. Zna se samo da se spuštaju na tlo zemlje Ultre i zna se ono što se nakon toga oseća. A oseća se dobro, čak i više od toga! „Ultra“!
Ivan Brkljačić, Beograd 2010.
